Onog trena kad se zapitas da li ti je stalo, vise ti definitivno nije stalo.

Odrastes kad prestanu da ti budu bitna misljenja nebitnih ljudi.

Kad me nateraju da biram ja izaberem da odem.

Svi ti pravi ljudi u pogresno vreme i pogresni ljudi u pravo vreme.

Najlepsi nakit je dostojanstvo, redak kao i svi dragulji.

Ne ubije nas ono u sta sumnjamo nego ono u sta bezuslovno verujemo.

Neke ljude smestis medju zvezde, a oni se sami vrate u blato, gde im je mesto.

Ne rusi mi iluzije, trebace mi vecnost da ih sagradim ponovo.

Svi uticajni twiterasi lice jedni na druge, neuticajni su posebni, svako za sebe.

Najveci hejt je ignorisanje.

Imam minijaturni kovceg koji otvaram kad mi je jako lepo i jako tesko, u njemu je papiric na kome pise: proci ce...

Otisla bih nigde ali me veze ovo nista.

Odrastes kad pocnes da fejvujes ono sto pise, a ne onog koji pise.

Neke ljude volis zato sto satima mozes da pricas sa njima, neke druge zato sto satima mozes samo da ih slusas.

Ne razocaravaju nas ljudi, vec sopstvene zablude i verovanja u njih.

Iza maske bezosecajnosti kriju se cesto najosetljiviji ljudi, i obrnuto.

Nasmesi se, ovo je kadar tvog zivota.

Nakon svega secamo se samo onoga cega smo ostali zeljni.

Postoje ljudi i reci koji vam izmame osmeh kad god ih se setite, zaista postoje.

Neki ljudi su kao lose isplanirane kuce, ogromno zdanje spolja, neiskoriscen prostor iznutra.