stoji lik na ulici i grli banderu, a ja mislim blago banderi neko je voli

ne pisem ja poruke da se na njih ne bi odgovaralo

ako ne mislis na mene kad si pijan nema nista od toga

kad god mi na ulici kazu pazi govno ja se istripujem da cu da te sretnem

ko te otprati kad tvitujes pijan, taj realno nema ni srce ni duse

opet krece lepo vreme ja opet zaboravila da smrsam

javi se dok mi se jos svidjas picko

hocu da napisem ne secam se, slucajno napisem ne sexam se, krenem da ispravim, shvatim da su oba tacna, odem u cosak i placem

kada sutra ustati koju obavezu ignorisati

pomazila sam psa i evo prati me do kuce, zasto decaci nisu isti?

kad god vidim na sveze ofarbanoj fasadi dzabe ste krecili ja pomislim dzabe su te rodili kad samo unistavas

otisao si pre nego sto sam stigla da ti kazem da se teras u kurac

sistematicno unistavam svoje organe, neke alkoholom, neke nikotinom, a neke emocijama

osecam se kao uticajni tviteras, nadrkano i puna neopravdanog samopouzdanja

izadjite napolje nikad ne znate sta cete naci http://t.co/HudiYclE

u paralelnom univerzumu tviterasi kukaju kako nemaju vremena da tvituju zbog jako uzbudljivog zivota i smeta im sva ljubav usmerena u njih

imam tu zavidnu sposobnost da kad mi se neko predstavi ja istog trenutka zaboravim njihovo ime

ko ce meni da da sredinu palacinke i da od mene ne vidi sisate klinke?

svaki put kad me neko retweet-uje meni ego malo poraste

znam da me citas, ne pravi se lud